ћирилица latinica english                  info e-mail

Српско народно позориште

Јула 1861. године у Новом Саду, на седници Српске читаонице којом председава Светозар Милетић, основано је Српско народно позориште. Оснивач је Друштво за Српско народно позориште, акционарско удружење које, све до почетка Првог светског рата 1914, води и развија СНП. За првог управника постављен је Јован Ђорђевић, чија је агитација на свим фронтовима, а поготово кроз чланке у Српском дневнику, у прилог оснивања (драмског) позоришта (на српском језику) у Новом Саду, административном центру тадашње аустроугарске провинције, резултирала управо поменутим епилогом. Било је то прво позориште на простору који данас називамо екс-југословенским, а које је представе играло на неком од јужнословенских језика.

Године 1868, након гостовања у Београду, а на позив кнеза Михаила, Јован Ђорђевић с половином новосадског ансамбла оснива Народно позориште у Београду.

Најтежи период у историји СНП је време између 1914. и 1941. године. Често му мењају име, од 1920. у његовом саставу је и Опера (укинута већ 1925, због недостатка новца и претворена у Оперету), а 1928. године, у ноћи између 22. и 23. јануара, изгорела је зграда (и у њој комплетан фундус и библиотека од непроцењиве вредности) Позоришта Дунђерског у којем је СНП играло представе.

17. марта 1945. године, одиграна је прва представа након Другог светског рата - Најезда Леонида Леонова, у режији Јована Коњовића. Први послератни управник је песник Жарко Васиљевић. Позориште је обновљено под именом Војвођанско народно позориште, под којим ће радити све до 1951, када му се враћа име Српско народно позориште. 1958. године, на чело куће ступа Милош Хаџић, управник с најдужим стажом (до 1979) чије је време управниковања названо "златним добом" СНП. Опера Српског народног позоришта основана је 1947, а Балет СНП 1950. године. Српско народно позориште је иницијатор и оснивач Стеријиног позорја 1956. године. 28. марта 1981. године, Српско народно позориште се, у својој 120 сезони, из Соколског дома усељава у садашњу зграду. Тај дан установљен је тада као Дан Српског народног позоришта.

2006, септембра, СНП улази у своју 146. сезону као члан Европске театарске конвенције (од јуна) и као члан асоцијације Позориште без граница, у којој су и: Одсек за културу града Шћећина, Пољска, Театар "Гардонyи", Егер (Мађарска), Театар "Тамаси", Св. Ђорђе (Румунија) и Театар "Рицтус", Нант (Француска). Од 2008. до 2010. године СНП учествује у фестивалу асоцијације КВАРТЕТ коју још чине позоришта из Ансенија (Француска), Хеба (Чешка), Егера (Мађарска).

У Српском народном позоришту делују три уметничке јединице: Драма, Опера и Балет. Представе се играју на три сцене: "Јован Ђорђевић", "Пера Добриновић" и на Камерној сцени. В.д. управника СНП-а и директор Драме је Александар Милосављевић, в.д. директора Опере Марина Павловић-Бараћ, а директор Балета Оливера Ковачевић-Црњански.