
Српско народно позориште
Јула 1861. године у Новом Саду, на седници Српске читаонице којом председава Светозар Милетић, основано је Српско народно позориште. Оснивач је Друштво за Српско народно позориште, акционарско удружење које, све до почетка Првог светског рата 1914, води и развија СНП. За првог управника постављен је Јован Ђорђевић, чија је агитација на свим фронтовима, а поготово кроз чланке у Српском дневнику, у прилог оснивања (драмског) позоришта (на српском језику) у Новом Саду, административном центру тадашње аустроугарске провинције, резултирала управо поменутим епилогом. Било је то прво позориште на простору који данас називамо екс-југословенским, а које је представе играло на неком од јужнословенских језика.
Године 1868, након гостовања у Београду, а на позив кнеза Михаила, Јован Ђорђевић с половином новосадског ансамбла оснива Народно позориште у Београду.
Најтежи период у историји СНП је време између 1914. и 1941. године. Често му мењају име, од 1920. у његовом саставу је и Опера (укинута већ 1925, због недостатка новца и претворена у Оперету), а 1928. године, у ноћи између 22. и 23. јануара, изгорела је зграда (и у њој комплетан фундус и библиотека од непроцењиве вредности) Позоришта Дунђерског у којем је СНП играло представе.


У Српском народном позоришту делују три уметничке јединице: Драма, Опера и Балет. Представе се играју на три сцене: "Јован Ђорђевић", "Пера Добриновић" и на Камерној сцени. В.д. управника СНП-а и директор Драме је Александар Милосављевић, в.д. директора Опере Марина Павловић-Бараћ, а директор Балета Оливера Ковачевић-Црњански.