Радост Европе
Дечји културни центар Београд, установа културе чији је оснивач Градска управа – Град Београд, организатор је неколико дечјих манифестација, међу којима је највећа и најзначајнија
РАДОСТ ЕВРОПЕ.
На Светски дан детета, 5. октобра, сваке године у Београду, главном граду Србије, догађа се нешто
магично: Град се претвара у дечије игралиште, и на недељу дана постаје бољи, лепши и паметнији! Деца из двадесетак земаља Европе (мада ту увек има и гостију са неког од околних континената) долазе на ушће Саве у Дунав, да себи и нама прикажу своје умеће у игрању, певању и надасве дружењу!
Сада већ давне 1969. године, Дечји културни центар Београд покренуо је иницијативу да се организује сусрет деце Европе, којим ће бити обележен 5. октобар - Међународни дан детета. Од тада, прве недеље октобра, београдски малишани у својим породицама угосте више стотина вршњака из целе Европе.
Учесници манифестације су деца узраста од 7 до 15 година, која доносе звук, покрет, слику, обичаје своје земље и различита умећа која, током пет дана програма, показују на трговима, улицама и у београдским дворанама. Карневал у центру града, концерти
Сусрети пријатељстава, Међународни ликовни конкурс, Инфо базар, полудневни програм на Ади Циганлији, свечани концерт и велика заједничка журка програмски су сегменти манифестације који обогаћују сваке године културну слику града, а деци пружају прегршт могућности за забаву и дружење. Велики завршни концерт прати неколико хиљада деце у дворани, као и више милиона гледалаца у директном телевизијском преносу.
Од 1997. године упућује се позив деци света да учествују у Међународном ликовном конкурсу
Радост Европе чија је тема увек Речник пријатељства, који је саставио Душко Радовић, велики пријатељ деце. Речник садржи речи: Европа, пријатељ, слобода, птица, дете, мама, тата, сунце, радост, књига, мир, хлеб, песма, љубав и игра. Стручни жири врши избор најбољих и награђује их медаљама, а током манифестације организује се изложба одабраних радова.
Сваке године, из целог света пристигне између 10 и 30 хиљада дечјих ликовних радова.
У различитим свакодневним програмима манифестације учествује дневно око 1500 деце. Скоро да нема земље у Европи чија деца нису била учесници
Радости Европе и генерације београђана која у овој манифестацији није учествовала. У време трајања ове велике манифестације, Београд постаје дечја престоница Европе из које у свет шаље најлепшу слику о себи, својој култури, традицији и гостопримству.
Да су деца најбољи амбасадори добре воље и најискренији носиоци енергије пријатељства, толеранције и хармоничног преплитања различитости, говори и
порука тадашњег Генералног секретара ОУН, У Танта, Сусрету деце Европе - Радост Европе у Београду (1970): "С великим задовољством упућујем ову поруку и поздраве сусрету деце Европе - "Радост Европе", који се одржава у Београду поводом Светског дана детета. Основни циљеви ове манифестације су за сваку похвалу. Деца Европе, изражавајући солидарност с децом света и унапређујући међусобно разумевање и пријатељство кроз универзални културни медијум - песму и игру, дају изванредан пример и значајни допринос принципима и циљевима Уједињених нација. Посебно је значајно то што деца из напредних и развијених нација имају овде прилику да манифестују саосећања за страдања својих мање срећних вршњака из оних делова света који су још увек у развоју. Данас деца, а сутра руководиоци, биће тако у могућности да постану дубоко свесни међународне стварности и универзалног разумевања што је гаранција међународног мира и прогреса у будућности." (У Тант, Генерални секретар Уједињених нација, 2-7.10.1970. године)
Године 2008, био је то 33. сусрет насмејане Европе, од кога су и улице Београда биле насмејане. Гесло овог сусрета било је СВИ СМО ОВДЕ ЗАЈЕДНО. Почело се карневалом, чија се поворка протезала кичмом овог Града, улицом Кнеза Михаила до Калемегдана, историјског срца Београда. Онда смо имали спортске дане на Ади Циганлији, острву у Сави, где смо играли свакакве игре и уживали у београдској јесени и свим њеним чарима. Бити заједно, на оваквом месту, беше највећа чар, наравно... У међувремену смо, свако са својим домаћином код кога је одсео, базали улицама и посластичарницама и парковима и библиотекама овог Града, заувек у памћење утискујући дане београдске Радости. И на крају, тог 5. октобра, ушли смо, свих нас пет стотина, у највећу Арену у овом делу света, Београдску арену, да се прикажемо у најбољем светлу, сви ми овде,
заједно, на подијуму који је преко себе пропустио неке од највећих рокерских звезда данашњице, али никада неће заборавити наша мала стопала како скакућу по њему!
