Народна библиотека Србије
Народна библиотека основана је 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку. Године 1845, Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела је издавачка делатност. Још неколико закона који се тичу Народне библиотеке, донето је у периоду до 1901. године. То су Закон о Српској краљевској академији наука, који је надзор над радом Библиотеке доделио овој установи, затим Закон о Народној библиотеци, који је дефинисао основне задатке библиотеке, а то су: а) да помаже неговању науке у Србији, б) да олакша ширење народног образовања и в) да води рачуна о српској библиографији. У овом периоду, Библиотека је добила и свој први Правилник о унутрашњем уређењу и раду.Први светски рат донео је много несреће Библиотеци. У бомбардовању је страдао део фонда, док је преостали фонд пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици. Један део доспео је и до Софије, али је након завршетка рата враћен. Нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.
Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Текућа библиографија Југославије почиње да се израђује 1928. Каталошки листић међународног формата усвојен је у Библиотеци 1938, а часопис Гласник народне библиотеке почиње да излази 1940. године.
Почетком другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека је изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана.
