ФК Црвена звезда
ДРЖАВНИ ПРВАК - 25 пута: СФРЈ: 1945-1991, 18 пута; СРЈ: 1992-2003, 4 пута; СЦГ: 2003-2006, 2 пута; СРБИЈА: 2006-..., 1 пут.
ПОБЕДНИК НАЦИОНАЛНОГ КУПА - 22 пута: СФРЈ: 12 пута; СРЈ: 7 пута; СЦГ: 2 пута; СРБИЈА: 1 пут.
ДУПЛА КРУНА - 10 пута: СФРЈ: 5 пута: СРЈ: 2 пута; СЦГ: 2 пута; СРБИЈА: 1 пут.
КУП ЕВРОПСКИХ ШАМПИОНА: 1991. године.
ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНИ КУП: 1991. године.
СРЕДЊЕЕВРОПСКИ КУП: 1968. године.
ДУНАВСКИ КУП: 1958. године.
|
Идеја о оснивању
ФК Црвена звезда кренула је на иницијативу Градског одбора УСАОС-а Београда. Током
фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину jeдног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција. Први вођа фудбалске секције био је фудбалер Коста Томашевић, први економ фудбалер Предраг Ђајић, први „капитал”: две фудбалске лопте и 10 истобојних мајица. Први великани: Бане Секулић (уједно и тренер), Светозар Поповић, Љубиша Броћић, Палфи, Митић, Такач, голмани Мркушић и Ловрић, Станковић, Ђурђевић, Кашанин, Бата Огњанов и Бане Вукосављевић. Стасавали су Драгослав Шекуларац и Бора Костић, Владица Поповић и Новак Томић, Лаза Тасић и Љуба Спајић, Никола Стипић и Војкан Мелић, Владимир Беара, Владимир Дурковић, Бранко Зебец, Душан Маравић, Селе Милошевић, Антон Рудински, Миљан Зековић, Срба Кривокућа, Ива Поповић, Благоје Митић, Лука Малешев, Анђелковић и Бекић, Живадиновић, Драган Џајић, Ћосић и Дујковић, Жика Јевтић...
Првог септембра 1963. године отворен је нови стадион ФК Црвена звезда, који су навијачи од милоште назвали
„Маракана”, првенствно због величине и импресивног амбијента који до тада није виђен у Европи. Први гол на Маракани постигао је Трифун Михајловић-Трифке тадашњи члан пионирског састава Црвене звезде у утакмици против пионира Јединства из Земуна, који је био предигра за првенствени меч против Ријеке. Стадион за 100.000 гледалаца и осма шампионска титула: Дујковић, Јевтић, Кленковски, Аћимовић, Михајловић, Марковић, Карапанџић, Џајић, Павловић, Ђорић, Дојчиновски, Лазаревић, Антонијевић и Кривокућа, а екипи се прикључују Караси, Јанковић, Петровић. „Црвено-бели” су отпочели своју доминацију – тру пута узастопно били су државни прваци. Прве четири године три пута су били и победници Купа. Звездина публика је добила велики тим, доминантан пуних седам година. Два пута су били полуфиналисти Купа европских шампиона и једном несуђени финалисти, играли су више утакмица пред 100.000 гледалаца него било који други тим у овом делу Eвропe.
Упоредо су за велика дела били припремани Богићевић, Кери, Новковић, Јовановић, Сеад Сушић, Николић, Владимир Петровић, Филиповић, Савић, Шестић, Јеликић, Радовић. Као појачања доведени су Муслин, Степановић, Баралић… Бедем испред голамана Александра Стојановића употпунили су Боровница, Милетовић, Јуришић, Крмпотић, Јовин, Благојевић, Ђорђе Миловановић… На врата првог тима куцали су браћа Ђуровски, Бошко и Милко, Ђуровић, Милојевић. У комбинацији постојећег кадра и новодошлих Елзнера, голамана Ивковића, Банковића, Мркеле, Халиловића, Шугара, Ранка Ђорђића, Звезда је освојила две шампионске титуле. У велике играче израсли су голман Љуковчан, Елзнер, браћа Ђуровски, Милан Јанковић, Хусреф Мусемић, Ђуровић, Милојевић. Влада Стошић је први затражио пролаз ка највећем спортском делу Црвене звезде, ка трофеју у Барију. Придружио му се Слободан Маровић. Из Ниша је стигао Драган Стојковић, играч светског потенцијала, касније пета звезда Црвене звезде. Мркела га је пратио у стопу. Бриљирао је Бора Цветковић. Доведени су Бинић и Шабанаџовић. У први план је избио голман Стеван Стојановић, сасвим се исказао Роберт Просинечки.
У смирај предшампионских дана у убедљивој шампионској титули у сезони 1989/90, капитен Драган Стојковић добио је велико друштво у Радиновићу, Панчеву, Најдоском, Дејану Савићевићу, Дризићу и дебитанту Владимиру Југовићу. Стигао је и величанствени краљ одбране Миодраг Белодедић. Фудбалски свеци са београдске „Маракане” зацело ће увек бити украс Црвене звезде, јер их завршница великог спортског дела на стадиону
„Свети Никола” у Барију чини бесмртнима. Одлазак Црвене звезде из Барија у Токио парадним кораком новог европског шампиона био је специјалан, украсни корак Звездине историје, правичан и заслужен. Чилеански Коло Коло бачен је на обе плећке, а Звезда је ривалитет европских и јужноамеричких шампиона преиначила у корист фудбалских великана са нашег континента. На Олимпијском стадиону у Токију 3:0, ко је такав клупски сан и смео сањати.
Свака смена генерација је обично болна, али око Радиновића и Василијевића, преосталих од шампионске генерације која се осула широм Европе, окупили су се нови и то шампионски играчи. Већ у сезони 1992/93 нови црвено-бели освојили су Куп, а две године доцније на „Маракану” је стигла дупла круна! Илија Ивић, Иван Аџић, голман Звонко Милојевић, па Горан Ђоровић, Рамбо Петковић, Перица Огњеновић, Дејан Станковић, Дарко Ковачевић, Зоран Његуш, голман Јеврић, Зоран Јовичић, Дејан Стефановић, Иван Дудић и Небојша Крупниковић...
Звездин тим постао је неприкосновен у последњој полусезони прошлог и првој овог века. Серија од 31 утакмице без пораза, учинила је „црвено-беле” толико надмоћним да се освајање дупле круне није доводило у питање. Вођа таквог тима је капитен Немања Видић, Никола Жигић постао је најбољи лигашки стрелац и љубимац публике, Марковић, Милан Дудић, Младеновић...
Сезона 2006/2007. остаће у посебном сећању свих Звездаша, јер је те године освојена прва титула државног првака, у години када је Србија постала самостална држава, као и прва титула у Купу Србије. Те сезоне је Црвена звезда постигла још нешто што није пошло за руком ниједном клубу са ових простора – први пут је један клуб у нашем државном првенству успео да одбрани дуплу круну.
Истраживање тржишта које је почетком XXI века спровео СММРИ, једна од најугледнијих истраживачких компанија у земљи, показало је да чак
44 одсто становништва Србије старије од 15 година навија за Црвену звезду. Када се овом броју дода још око милион навијача у околним земљама, ако и још најмање милион у дијаспори, лако можемо закључити да је ФК Црвена звезда убедљиво најпопуларнији и наомиљенији клуб из Србије.
Привредна комора Србије је 2006. године ФК Црвена звезда прогласила за нај-бренд Београда.
